Prica o jednom Nikoli <3


Sve je pocelo jednog suncanog majskog dana. Malisan iz komsiluka se probudio sav u suzama. Tog dana je shvatio da je onaj bol koji je do tada precutkivao I trpeo, samo zato sto je siroce koje su roditelji po rodjenju ostavili ispred vrata nepoznatih ljudi, postao nesnosan. „Boli me noga, boli me koleno“ – ponavljao je dok je njegovo nevino lice bilo nakvaseno suzama onog najgoreg bola koji je do tada osetio. . „Ma to si se negde udario, šta si radio, seti se?“ – pričali su mu. Koleno je blago oticalo, bol je bio sve jaci, kakav to je samo on znao, a njegovi “roditelji”  su pretpostavljali: možda se udario, možda je od ubrzanog rasta . Razne analize i rengenski snimci nisu ništa naročito pokazali. Otišli su na ortopedsku kliniku da urade biopsiju. Bleda lica lekara nisu im ulivala nikakvu nadu, ostalo mu je da sačeka dva, tri dana, preduga tri dana. Najzad dobili su rezultate, ali još uvek nisu bili spremni da se souče sa njima.Sve dileme i sve sumnje bile su otklonjene! Te 2005. godine počela je teška i neravnopravna borba za život tog bespomocnog malisana.. Oboleo je od osteosarkoma potkolenice – jednog od najtežih oblika kancera. U pocetku su svi imali lazne nade, nisu znali da je vera jedan I jedini pokretac u takvim situacijama kada je I medicina postajala nesigurna. Iako sam tog decaka znala samo sa ulice, spazila bih ga svaki put kada bih prosla kraj njegove kuce, srce mi se skamenilo kao da je bio neko moj najrodjeniji u pitanju. Oduvek sam znala da se najgore stvari desavaju najmanje krivima za bilo sta, zato sam ovog puta verovala I trazila “pomilovanje” za to nevino dete. Nakon 6 nedelja, cula sam da se oporavlja nakon operacije. Ziv je, On je ziv!!! Jeste da sam se pre toga  pribojavala da ce “stit” tog deteta postati previse krt I da ce se mozda, u jednom momentu samo rasprsnuti I postati prah,videla sam da se Fenix diže i da otresa polako prašinu sa sebe, videla sam da da širi krila i da se sprema da poleti! To me je ohrabrilo. Toliko o toj laznoj nadi koju su do tada svi imali. I da me danas opet neko pita za koga bih trazila pomilovanje, bio bi to opet taj osmogodisnji decak Nikola, iz komsiluka koji se sada negde daleko, van granica Srbije gde zivi sa svojim roditeljima I da je za njega cela ta prica postala samo crna I ruzna proslost koju , kako vreme prolazi, zaboravlja  I odrasta.

Advertisements

Ispovest huligana…


Što sam? Tko sam? Ja sam samo sanjar,
Ciji pogled gasne u magli i memli,
Živio sam kao usput, ko da sanjam,
Kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.

I tebe sad ljubim po navici, dijete,
Zato što sam mnoge ljubio, boleciv,
Zato usput, ko što palim cigarete,
Govorim i šapcem zaljubljene rijeci.

„Uvijek“ i „ljubljena“ i „upamtit cu“,
A u duši vazda ista pustoš zraci;
Ako dirneš strast u covjekovom bicu,
Istine, bez sumnje, nikad neceš naci.

Zato moja duša ne zna što je jeza
Odbijenih želja, neshvacene tuge.
Ti si, moja gipka, lakonoga brezo,
Stvorena za me i za mnoge druge.

Ali, ako tražeci neku srodnu dušu,
Vezan protiv želje, utonem u sjeti,
Nikad necu da te ljubomorom gušim,
Nikad necu tebe grditi ni kleti.

Što sam? Tko sam? Ja sam samo sanjar,
Ciji pogled gasne u magli i memli,
I volim te usput, ko da sanjam,
Kao mnoge druge na toj zemlji.

*Upoznajmo se


E ovako…posto sam se nekako snasla (ne znam koliko) 🙂 , pocecu sa uredjivanjem svog bloga. Ne znam ni kako sam dosla do toga da se registrujem i napravim svoj profil ali, sada mi sve ovo deluje zanimljivo. Osecam se kao kad sam bila dete, pa kad dobijem novu igracku onda je zagledam i po ceo dan se samo sa njom igram. 🙂 Mozda cu vam delovati smesno i previse detinjasto ali….TO SAM JA. Drago mi je sto smo se upoznali. 🙂 Zahvaljujem se blogu devojkakojaceka, od toga je sve krenulo. 🙂

Hello world!


Welcome to WordPress.com. This is your first post. Edit or delete it and start blogging!